Nije slučajnost, ni preterivanje to što su varaždinski vrtovi nazvani „čudesnim“.
Sve je počelo bez prevelikih očekivanja. Sve što je grupa prijatelja želela, po Goranovim rečima je da ima mesto za zemljanu peć gde bi pekli hleb i pice i družili se, gajaći povrće. Gradska vlast kojoj su se obratili, već na prvom sastanku dodelila im je 7.000 kvadrata ograđenog zemljišta na mestu gde je nekada bila stočna pijaca. Grad je još obezbedio prvo oranje zemljišta i donirao pumpu za vodu. I tu zapravo počinje vrtoglavi uspeh četvoro entuzijasta.
S druge strane Drine, Baštalište nema nikakvu podršku, a ono što na neki način povezuje „Čudesne vrtove“ i Baštalište, staje u jednu reč – neizvesnost.
Nastavak čitajte na veb-sajtu Baštališta