Žene na selu, čiji opstanak uglavnom zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede, čine više od četvrtine ukupnog svetskog stanovništva. U zemljama u razvoju, žene na selu predsatavljaju skoro 43 odsto ukupne radne snage u poljoprivredi. One proizvode i prerađuju većinu dostupne hrane čime snose najveću odgovornost za bezbednost hrane.
Imajući u vidu da 76 odsto ekstremno siromašnih živi u ruralnim oblastima, obezbeđen pristup proizvodnim poljoprivrednim resursima ženama u selu doprinosi smanjenju svetske gladi i siromaštva, čime žene na selu dobijaju ključni značaj za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030. godine.
Žene na selu
Međunardoni dan seoskih žena prvi put je ustanovljen 2008 od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u okviru rezolucije 62/136 od 18.decembra 2007. Ova rezolucija prepoznaje “kritičnu ulogu i doprinos seoskih žena, uključujući i urođeničke kulture za unapređenje poljoprivrednog i ruralnog razvoj, poboljšanje bezbednosti hrane i smanjenje siromaštva.”
“Novi ciljevi održivog razvoja obuhvataju jednakost rodova i osnaživanje žena. Cilj je da se udvostruči produktivnost poljoprivrede i prihod malih proivođača, naročito žena. I zaista, žene su važne za uspeh skoro svih ciljeva održivog razvoja.”, kaže Generalni sekretar UN, Ban Ki-moon.
Žene na selu
U isto vreme, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Brankica Janković ocenjuje da žene na selu imaju izuzetno značajnu ulogu i potencijal, ali da često predstavljaju “nevidljivu radnu snagu”. “Jedan broj naših žena iz ruralnih područja nalazi se u teškom položaju jer živi u ekonomski manje razvijenim delovima zemlje, a susreću se sa nizom problema pošto često ne mogu da ostvare pravo na porodiljsku naknadu ili penziju”, ukazala je poverenica.
Povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana žena iz ruralnih područja, Jankovićeva je saopštila da se dovoljno ne poštuje uloga žena u životu zajednice na selu i navela da je rodno zasnovano nasilje takođe prisutno i u ruralnim sredinama.
Poverenica je navela da su muškarci na selu uglavnom vlasnici gazdinstava s obzirom na to da bračni par može da registruje samo jedno gazdinstvo. “Unapređenje kvaliteta života žena u ruralnim područjima i smanjenje siromaštva, ravnopravniji udeo u raspodeli dohotka i ekonomskih mogućnosti, kao i njihov pravedniji društveni položaj, izuzetno su važni aspekti održivog razvoja seoskih sredina u Srbiji”, navodi poverenica.
Podsećamo da je UG AMA početkom septembra organizovalo okupljanje poljoprivrednica centralne Evrope sa istim ciljevima. Tada smo poslale poruku Evropi da mora intenzivnije da povede računa o ženama koje proizvode hranu u manjem obimu i na tradicionalan način.
Poljoprivrednice