Kultura ekološkog življenja 1


Puno se danas govori i piše o ekologiji, zdravim stilovima života, unapređenju zdravlja, neophodnosti podizanja svesti međutim, većina to ne postavlja kao svoje lične principe kojima se rukovodi u svim sferama života. Zapitajmo sebe da li smo ekološki kulturni, kakva je naša svest i da li stvaramo sklad u sebi i oko sebe?

Ekolološka kultura je deo opšte kulture, poseban ljudski kvalitet odnosa prema samom sebi, prema prirodi i životnoj sredini, kvalitet odnosa prema drugom čoveku kao vrednosti. Današnja potrošačka kultura
zanemaruje vrednosti kao što su jednostavan život, održivo korišćenje resursa, solidarnost, socijalnu odgovornost, poverenje, uvažavanje, stvaranje za zajedničko dobro jer se izgubila vrednost „Živeti u skladu sa sobom i okolinom i Dati više nego što se uzelo“.

Ekološka kultura bi trebalo postati deo našeg svakodnevnog života jer je ona takva manifestacija ljudskog življenja, uverenja, postupanja i delovanja pomoću kojih ljudi osiguravaju preživljavanje, integritet, identitet, reprodukciju itd.

Ekološka kultura se ne može posmatrati kao elitna kultura koja je samo za odabrane već ono što je utkano u svima kao znanja i navike, usvojene vrednosti, stavove i uverenja, prihvatanje normi o tome šta je u prirodnoj i društvenoj sredini zdravo i kvalitetno, a šta nije, kako se zdravlje čuva, a šta ga ugrožava, na koji način se u postojećim uslovima može poboljšati svest i kvalitet života ljudi.

Ekološku kulturu prati lično i grupno delovanje. Ona uključuje: kulturu stanovanja, kulturu negovanja zelenih površina, zdravstvenu kulturu i higijenu, kulturu rada i odmora, saobraćajnu kulturu,medijsku kulturu i kulturu vizuelnih komunikacija, kulturu gajenja cveća i životinja, kulturu ljudskih odnosa, kulturu izletništva, kulturu prostornog uređenja okoline, urbanu kulturu, kulturu odgovornosti.

Neki od principa Ekološke kulture:

  1. Svoj dom organizujemo tako da bude energetski i vodo štedljiv;
  2. Koristimo prirodne materijale za farbanje i opremanje doma;
  3. Iniciramo organizovanje mini bašti svojoj okolini u saradnji sa svojim komšijama i lokalnom zajednicom;
  4. Snabdevamo se direktno od lokalnih proizvođača organskom hranom ili hranom proizvedenom na tradicionalan način bez pesticida;
  5. Kupujemo sa malo ili bez ambalaže. Ako se kupuju zapakovani proizvodi trudimo se da to budu što veća pakovanja robe sa što manje ambalaže;
  6. Nekorišćene kućne predmete ili garderobu recikliramo i ponovo koristimo ili poklonimo onima kojima je ona potrebna;
  7. Koristimo prirodnu kozmetiku i ekološka sredstva za održavanje lične i higijene domaćinstva. Prirodna sredstava ne sadrže takva hemijska jedinjenja koja su dokazano opasna po naše zdravlje jer u našem organizmu stvaraju deponije otrova koje postaju okidači za razvoj mnogih teških bolesti;
  8. Trudimo se da što više idemo peške ili biciklom. Ako koristimo automobil, koristimo vozila na ekološka goriva – plin i ekodizel – i ponudimo se da sa nama povezu komšije ili prijatelji;
  9. Boravimo sa svojim porodicom ili prijateljima što češće u prirodi. Družeći se sa svojim bližnjima u obližnim šumama, livadama, uz reke oslobađamo se zavisnosti od televizora, računara, mobilnih a ujedno nas priroda isceljuje od nejonizujućeg zraćenja kojima elektonski aparati zrače a čine štetu našim ćelijama;
  10. Brinemo o napuštenim životinjama tako što ćemo udomiti psa ili mačku. Različite naučne studije su dokazale da oni koji imaju kućne ljubimce su bolji prijatelji, imaju zdravije srce,osećaju se
    manje usamljeno, zdraviji su,a deca koja rastu uz psa ili mačku imaju jači imunitet i manji rizik od razvoja alergija;
  11. Ekološki smo informisani i aktivni. Ekološka informisanost označava stepen upoznavanja sa ekološkim problemima, pojavama, životnom sredinom i njenom ugroženošću, vrednostima životne sredine i kvalitetom življenja; informisanost uključuje i upoznavanje sa normama ponašanja u životnoj sredini i mogućnostima unapređenja sredine. Spremnost na akciju označava naše zadovoljstvo i želju da se učestvujemo u očuvanju životne sredine na različite načine;
  12. Poštujemio i aktivni smo u odbrani ekoloških etičkih vrednosti. To podrazumeva angažovanje u zajednici u promociji tih vrednosti i borbu protiv ekološke patologije. Svako ugrožavanje zajednice, bilo to zagađenje vode, vazduha, zemljišta, kupovina i korišćenje prljavih tehnologija ili skladištenje nuklearnog otpada i slično je ugrožavanje Ustavnih prava na zdravu životnu sredinu i kršenje civilizacijskih vrednosti;
  13. Koristimo tradicionalnu, prirodnu medicinu i holističke pristupe u lečenju, poboljšanju i očuvanju kvaliteta života. Prema istraživanju u zemljama EU oko 65% populacije koristi kao samopomoć kao i za unapređenje zdravlja različite metode tradicionalne, alternativne medicine i druge holističke metode. Postoji stalni trend povećanja , pa se u zavisnosti od zemlje do zemlje na godišem nivou broj korisnika ovakvog vida lečenja povećava od 10-20%. Samo u Nemačkoj 80% populacije redovno koristi neku od alternativnih metoda za unapređenje zdravlja;
  14. Unapređujemo svoje fizičko zdravlje i kvalitet života tako što se duhovno uzdižemo a time uzdižemo i svoju svest. Vodimo se u životu jednačinom Visoka svest + Savest = Zdrav život. O niskoj, destruktivnoj svesti, koja direktno utiče na razvoj bolesti, govore Rudiger Dalke i Torvald Detlefsen u svom delu “Bolest kao put. Smisao i svrha bolesti” kao i mnogi duhovnici poput oca Tadeja.
  15. Opredeljeni smo za jednostavniji i prirodan život. To je opredeljenje da se ne ide u korak sa potrošačkim trendovima i nametnutim sistemom vrednosti zagađenog kolektivnog svesnog u kome se izgubila mogučnost ličnog izbora već naš lični izbor živimo u skadu sa najvišim vrednostima u ljubavi, radosti, istini, slobodi i stvaranju za dobrobit svih.

Aleksandra Knez-Milojković, osnivačica i predsednica Norma Centra za časopis EkoMed Plus

Podeli